Sastavljen od tuge i ophrvan strujom života, bedno tumarajući geografijom nemilice ispaljujem pitanja. Kroz naše misli teški karavani se sporo vuku, a mi i dalje čekamo da dođe pravi autobus koji vodi kuda? Neće nas odvesti! Neumoljivi kondukter izbaciće te u zaborav i pre nego što shvatiš da tvoji bedni izgovori ostaju zatočeni u kavezu nesrećne prošlosti. Nikoga ne zanima što ti želiš da jedeš da bi preživeo, što ti žuriš i putuješ da bi jeo. Svako ima svoj put i zato ukoliko se ti otelotvoriš kao prepreka ili ćeš biti uklonjen, ili ćeš narasti izvan poimanja.
A misli će nam ostati prazne jer odgovori za kojima trčimo imaju noge geparda. A tu je i veći problem! Odgovori imaju i zube velike mačke. Kako odgovor može da te ujede nekada niko ne može.
Negativno... Kako i da ne bude. Trčiš u napred, a napred ti postavlja prepreke. Okreneš se ka nazad, a nekadašnji mrak ti guta vidik. Kuda? Ovde? Šta je ovde? Okružen budućnošću i prošlošću, ne znajući ko će jače da te ošamari, visiš naglavačke, a ispod tebe politika... Ako je dodirneš sagorećeš polako, nestajući u bolnoj agoniji.
Zato kreirati svoj svet i biti gospodar. Izdići se i postati prepreka nad preprekama!
Tada si ti budućnost!
No comments:
Post a Comment